ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ ЉУБОВИЈА
ЋИРИЛИЦА  |   ЛАТИНИЦА





Дрина-лепотица и понос западне Србије и Балкана

Дрина је један од највећих туристичких потенцијала у општини Љубовија.Кроз нашу општину протиче у дужини од 38 километара. Дужина њеног тока кроз Србију износи 220 км. Развој туризма у долини Дрине покренут је захваљујући овој прелепој реци.
Први сплавови "дашчаре" и "гредаре" кренуле су из Дервенте и Перућца 1856.године. Сплавовима се одвлачила дрвена грађа низводно за продају са обронака Таре и околних брда и планина. Сплаварење се одржало све до изградње ХЕ "Бајина Башта". Као успомена на традицију на Дрини се одржавају бројне спортско-туристичке манифестације.
У турско време, за време Аустроугарске и у периоду између два рата за транспорт робе реком Дрином све до ушћа у Саву користиле су се и дрвене лађе "буринке" и "звоникуше" носивости до 13 тона.
На неким местима мирна, на појединим хировита, кривудава, чаробних боја, некада блага, често непредвидива, али једно је сигурно очараће Вас када је видите и увек ћете јој се враћати.
Зачарала је и Роберта Де Нира када је 1967.године путујући ауто стопом преспавао једну ноћ крај Дрине, да би неколико година касније своју ћерку назвао тим именом.
Где је Дрина најлепша?
Дрина је река са 1000 лица, негде мирна, на деловима неукротива, вијугава и равна, дивља и питома. Једни је воле више у планинском делу њеног тока где је брза и снажна. Други пак више воле њено питомије лице, па им је лепши равничарски део њеног тока.
Једно је неспорно-да ко научи да плива у ћудљивој Дрини, безбедан је у води до краја живота. Рај је ра риболовце. Дрина је дом за око 30 врста риба од који су најпознатије-пастрмка, сом, липљан. Сан сваког риболовца је младица-краљица Дрине.
Занимљив феномен који се везује за Дрину је њена камелеонска природа. Име је добила по Дриносу, митолошком паганском божанству коме су приносили и људске жртве. Дуго су је у народу звали "Зеленика" због нестварно смарагдне боје. Лети је Дрина плавичаста као море, а зими кристално прозирна. За "камелеонске промене" тврде упућени заслужни су планктони.
Не мења Дрина само боју, већ и правац, нарочито на потезу од Вишеграда до Зворника.Отуда и изрека "не исправљај криве Дрине" као упозорење да је реч о узалудном послу.
Туристи који долазе у наш крај кажу да им је Дрина непресушна инспирација, место где пуне батерије и ослобађају се од стреса. Одавно је покренут рекреативно-пловни туризам, риболов, роњење, лети је на свим плажама на Дрини велики број купача. Од априла до краја новембра, када је лепо време, ако путујете долином Дрине видећете туристе који сплаваре и уживају на води. Риболовци из целе земље и окружења су на Дрини током читаве године. У последње време ронилачки клубови доводе рониоце да упознају подводни свет ове реке који је фасцинантан.
Наша највећа манифестација "Дринска регата Љубовија" коју организујемо од 2001.године друге суботе јула окупља бројне туристе са целог Балкана и Европе на пловидби Дрином од Рогачице (старт) до Љубовије (циљ пловидбе), што чини 40-ак километара пловидбе најлепшим делом њеног тока. Плутајући трубачки оркестри, весели учесници, ова чаробна река гарант су доброг провода. Манифестацију прате бројни културно-забавни садржаји, концерти, спортска дешавања...
Дринска долина постаје туристичка ривијера са изузетно лепим туристичким насељима. Велико интересовање туриста за боравак на обали реке подстиче локално становништво да изграђује смештајне капацитете и развија туристичку понуду. Јутарња кафа на тераси са погледом на Дрину и залазак сунца на овој реци су нешто изузетно.




О нама

Туристичка организација општине Љубовија је основана са циљем валоризације, очувања и заштите туристичких вредности и унапређења и развоја туризма на територији општине Љубовија.

Задаци Туристичке организације Љубовија су:

  • 1. обогаћивање и подизање нивоа квалитета туристичких садржаја,
  • 2. организовање туристичке информативно-промотивне делатности,
  • 3. организовање манифестација,
  • 4. унапређење и промоција,
  • 5. унапређивање туризма у општини,
  • 6. учешће у разради и спровођењу локалне туристичке политике,
  • 7. унапређење услова за прихват и боравак туриста.