ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ ЉУБОВИЈА
ЋИРИЛИЦА  |   ЛАТИНИЦА





Азбуковачка крива торба

Обавезан предмет и симбол путовања, путовања кроз живот. Са њом смо се рађали, славили, гајили, ратовали, лечили, учили, дочекивали и испраћали, путовали, обележавали победе, свечаности, туге... Та мала торба...
Постоји и народна изрека : Све ће то стати у малу торбу! А торба као торба мала или велика, има и више него што треба. И од разног материјала, за разне пригоде. Наш крај је пронео азбуковачку криву торбу, па смо познати и под називом "кривоторбићи". Ишло се са шареном кривом торбом на разне стране, а у торби је јабука, чутура, перорез, сомун, лук, сланина... Јабука као поклон, дар за домаћина, чутура да се наздрави са путником, а храна да се током пута предахне и презалогаји.
Носила се торба са храном, прегача – на њиву жетеоцима, копачима, косачима. Носила се на пут у госте... у цркву. Дуго се задржао обичај приликом одласка у цркву, да се торба са храном качила о дрво и после службе у хладовини се износила храна из торбе и служили се присутни и тако се окупљали, стварали заједништво.
Торбу су носили чобани, учитељи, свештеници, рудари, доктори, жене, мушкарци и зато је посебна пажња давана приликом израде торби. Разни мотиви од бојене вуне, са упртама или без, имале су велику улогу у животу сваког Азбуковчанина. Наши Азбуковчани некада нису ишли никуда без вунене торбе по којој су изаткане разне шаре и у разним бојама. Одмах при рођењу женског детета почело се са спремањем дарова, пре свега торби, ћилима, које би се доносиле као дарови приликом удаје. Беле од кудеље су се отпремале на њиву. Било је и од финијих материјала, коже, са дршком, шналама бравицом и одржавале су друштвени статус. Жене су такође, имале своје торбе, радне и личне које су носиле приликом одласка у госте, у којима су чувале вуну, плетење...
Обредне торбе у зависности од ситуације коју прате – рођење, крштење, венчање, испраћај, помен... Садржале су разне дарове и храну, најчешће хлеб, питу, печено пиле, сир, кајмак. Посебно је интересантна торба која се припремала за накоњче коју је невеста поклањала најмлађем мушком члану младожењине породице или детету фамилије. Торба је била специјално одабирана и опремана даром за дете, слаткишима и обавезно оловком, свеском, рачунаљком ... како би дете према народном веровању било добар ђак. Исто тако треба са даровима коју је невеста доносила у нови дом садржала је дарове који су намењени члановима нове породице, кумовима, деверу, старом свату, док је торба са спремом била опремљена ручним радовима које је млада припремала у родитељској кући (најчешће пешкир, ћилими, торбе, појасеви...). Ту торбу би дечак носио при поласку у школу, а када дође време за женидбу закитили би је рузмарином, цвећем, ставили чутуру са ракијом и домаћин би кренуо да позива госте на свадбу. У таквој торби се носила панаија (жито) за крсну славу у цркву, а носила се и пазарним даном и у дане вашара када се одлазило у неку од суседних вароши.
Торба се носила и када се ишло на прегледе код доктора, када се лечило, када се ишло на суд и тада су се у њој налазили папири од значаја за спор. Торба је прошла и ратишта, у оба светска рата и у балканским ратовима. Азбуковчани су када су кретали да бране своју земљу носили торбице и у торби парче хлеба. У тешким ратним данима, далеко од завичаја или предаху између бојева, торбе су их подсећале на топли дом, завичај. Са торбом смо испраћани и при растанку са овоземаљским животом. Обично се каже "морам спремити торбу" када са посебном пажњом квалитетно и разноврсно се спремају јела за покој душе. Тако торба има свој развојни пут и симбол за нешто тајанствено, лично одабрано. Ђачка торба нам је свима позната и радо је се сетимо. Свако од нас са сигурношћу може да се сети свих торби током школовања, исписаних омиљеним цитатима и потписима другова из одељења.
И незаобилазна дамска торба коју је требало дочекати и понети у руци, преко рамена, око врата, око појаса, на леђима велике, мале... од свих материјала, свих облика само да не изађе из моде. Наша крива торба где год била истицала се шарама, ткањем, лепотом и пореклом. Знамо где је настала, где се чува и где траје... Иако крива - торба азбуковачка је за све намене. Зато смо јој посветили један кутак у овом простору. Да траје. Неки да је се сете, а неки да је запамте. И тако почев од наше азбуковачке, криве торбе, настадоше и остале : војничка, путничка болничка, докторска, свештеничка, судијска, курирска, поштарска, месарска, за алат, козметичка... Све су то торбе које осликавају професију оног ко их носи или само прононоси, а настале су од наше криве торбе.




О нама

Туристичка организација општине Љубовија је основана са циљем валоризације, очувања и заштите туристичких вредности и унапређења и развоја туризма на територији општине Љубовија.

Задаци Туристичке организације Љубовија су:

  • 1. обогаћивање и подизање нивоа квалитета туристичких садржаја,
  • 2. организовање туристичке информативно-промотивне делатности,
  • 3. организовање манифестација,
  • 4. унапређење и промоција,
  • 5. унапређивање туризма у општини,
  • 6. учешће у разради и спровођењу локалне туристичке политике,
  • 7. унапређење услова за прихват и боравак туриста.